Novi član porodice

Novi član porodice

Danas sretnem komšiju i pitam ga: “Kako si?” – veli: “Dobro, dobili smo novog člana porodice.”

Rekoh: “Mašallah.” Pogledam ga onako ispod oka, pomalo začuđeno, a on se nasmija i kaže da su sebi psa nabavili.

Poče mi pričati koja je to vrsta, hvali ga: neka francuska pasmina, kaže – odlični su, ne trebaju im pelene i slično. Dodaje da su djeca porasla, pa je njemu i hanumi dosadno i potreban im je neko s kim će se igrati i razgovarati.

Subhanallah. Šta je s ovim ljudima? Čuj, dosadno im pa sebi psa nabavili, i još razmišljaju o pelenama!

Dobro, ovi moji komšije nisu muslimani, ali najgore je što su moja djeca bila tu i slušala kako on hvali psa. Ne dao Allah, može to ostaviti traga na njih. Zato sam im poslije održao jedno kratko predavanje, čisto kao prevenciju.

Nažalost, vidimo da to polako počinje i kod muslimana. Najprije – hajde može papagaj, pa hajde zeko, a kasnije neki završe i na psu ili, nedao Allah, čak na svinji.